Ovogodišnju uznemirujuću Minhensku sigurnosnu konferenciju uokvirila su dva suprotstavljena govora američkog potpredsednika JD Vansa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Njihove reči predstavile su dve veoma različite vizije za Evropu – vizije od kojih bi, ako bi se nastavile, svaka izazvala snažan šok za politički sistem kontinenta kao finansijski slom 2008. ili pandemija Covid-19.
Obojica su bila brutalno iskrena u svojim obraćanjima, stavljajući Evropu na mesto da brzo donese neke temeljne odluke, što nije lak zadatak za blok čiji je proces donošenja odluka temeljen na konsenzusu, dizajniran da se kreće užasno sporo. Neće biti lako ni na nacionalnom nivou, budući da se svih 27 zemalja bori sa kritičnim ekonomskim izazovima i gorkim, visokopolarizovanim političkim podelama, piše Džejmi Detmer za Politico.
EU mora da igra na ideološke melodije administracije američkog predsednika Donalda Trampa, poručio je JD Vans.
U ideološkom smislu, Evropa je prisiljena da bira između MAGA iliberalizma i klasičnog liberalizma. Jednostavnije rečeno: EU mora da bira između toga hoće li postati satrap SAD-a ili se osloboditi i upravljati sopstvenim kursom.
U Vanseovom žestokom napadu, agresivnom poput govora ruskog predsednika Vladimira Putina 2007. na samitu, potpredsednik je dao sve od sebe da uvredi i poruči bloku da mora da igra na ideološke melodije administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Dok je samit bio fokusiran na podelu tereta i povećanje potrošnje za odbranu, Vans je preokrenuo scenario. Želeo je daleko više od toga. Ključna tačka bila je zahtev da Evropa prihvati Trampovu nativističku ideologiju i autoritarizam ili da se smatra nedostojnom odbrambenih garancija i prijateljstva. Obrušio se na Evropu, optužujući njene lidere za gušenje slobode govora, neuspeh u zaustavljanju migracija i bežanje u strahu od birača.
Čak su i mnogi konzervativci Unije koji su učestvovali na samitu ostali uzdrmani, iako imaju sopstvene sumnje u vezi sa postupanjem Unije prema slobodi govora i ostali su frustrirani neuspehom u obuzdavanju migracija. Vansov stav bio je vrlo iskrivljena slika koja previše pojednostavljuje složene probleme. Sasvim je druga stvar kada vam neko uđe u kuću i kaže da ste loši.
Vansova poruka nije mogla biti jasnija: Na naš način, ili ćemo se pridružiti Putinu u hibridnom ratu da uzburkamo vašu domaću politiku – nešto što je milijarder Elon Musk već učinio povećavši izglede krajnje desne stranke Alternativa za Nemačku.
Njegov govor takođe je naglasio kako glavni ideolozi MAGA-e to vide kao političko-kulturni križarski rat koji treba sprovesti daleko izvan SAD-a. To je projekat za spas zapadne civilizacije – od nje same, ako je potrebno – i prisiljavanje je da se vrati svojim hrišćanskim korenima, koliko ga vide ideolozi MAGA-e. A Vans je dobio zadatak da širi reakcijarnu revoluciju.
Govori Zelenskog, s druge strane, bio je poziv za evropsko poverenje. Ratni vođa koji se borio za opstanak svoje nacije, Zelenski nije ublažio reči. “Stvarno verujem da je došlo vreme da se moraju stvoriti oružane snage Evrope”, “Budimo iskreni, sada ne možemo isključiti da bi Amerika mogla reći ‘ne’ Evropi u pitanjima koja bi je mogla ugroziti. Evropa ima sve što je potrebno. Evropa se samo treba okupiti i početi da deluje na način da niko ne može reći ‘ne’ Evropi, upravljati njom ili je tretirati kao odbačenu”, rekao je Zelenski.
Zbog svoje šokantne prirode, Vansov govor dobio je više pažnje u Minhenu, ali govor Zelenskog bio je hrabar”, označavajući odvažan prelazak sa laskanja Trampu na prkosniji ton. “Zvučao je kao nekakav lider slobodnog sveta”, rekao je bivši američki diplomata Majkl MekFaul za Politico.
I uprkos moći Amerike u poređenju sa nesigurnošću situacije u Ukrajini, nije bilo dileme kojem govoru je većina učesnika samita bila naklonjena. Vansove reči dočekane su kamenim licima, ledenim pogledima i tek mrvicom aplauza malog broja pristalica. Usledila je galama neodobravanja dok su učesnici raspravljali o njegovom govoru u kafićima i predvorjima minhenskog hotela Bajerišer Hof. Govor Zelenskog dobio je ovacije.
“Možda bismo trebalo da zahvalimo JD Vansu što je tako otvoreno napao Evropu jer su Evropljani dobili osećaj da Tramp dolazi i na njih. U Parizu je doslovno rekao: ‘Ne pokušavajte da se takmičite sa nama u AI-ju. Zagrlite naše kompanije, uklonite sve prepreke i onda će sve biti u redu… Onda je došao ovde i nakon napada na ekonomski model Evrope, napao je njen politički model’. “Sada je sve u rukama Evropljana. Da vidimo kako će na to reagovati”, rekao je bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba za Politico.
I to je pravi izazov. U nastašici sa novcem kakav je sada, Evropa će morati da donese neke teške odluke između socijalne potrošnje i potrošnje za odbranu – rasprava koja će neizbežno baciti domaću politiku u dalja previranja, dodajući na spisak pritužbi koje zaostali imaju sa svojim političkim liderima.
Okupiti se kako Zelenski poziva nije tako jednostavno. Biće poremećaja od Trampovih “petokolonaša”, poput mađarskog Viktora Orbana i slovačkog Roberta Fica, s kojima će se morati boriti, dok će Tramp, bez sumnje, koristiti carine za nagovaranje i ciljanje na zemlje pojedinačno.
Ipak, borba za Evropu traje, piše Politico.
